Izvorni znanstveni članak
https://doi.org/10.20901/pm.57.1.01
Todor Kuljić ; Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 
| Puni tekst: srpski, pdf (327 KB) | str. 7-25 | citiraj |
Sažetak
Kako osmisliti i operativno organizovati sećanja levice u delatnom, a ne u muzejskom pravcu? Šta znači otvoreno se suočiti sa kulturom poraza levice? Razmotrene su dimenzije poraza levice, priroda linearnog i kontingentnog vremena, različita proživljavanja poraza kod fašizma i liberalizma i dijalektika nade i razočarenja. Ukazano je da treba odbaciti jezik psihoanalize (čežnja, nostalgija, žalost, melanholija) i teleološku viziju neoliberalnog pobednika, pa levicu i desnicu shvatiti u novim dimenzijama vremena, unutar novog odnosa Kairosa i Hronosa u digitalnom dobu. Treba se samorefleksivno osvrnuti na greške levice, a naročito na greške iz kojih se može učiti. Treba teorijski probuditi ambiciju. Višeslojnom sećanju levice škodi dominacija jedne vrste sećanja, potrebna je samokontrola i ravnoteža pamćenja nestale socijalne države i vlastitog nasilja.
Ključne riječi
levica; sećanje; melanholija; poraz; teleologija; samorefleksija
Hrčak ID: 237641